Родослов Николе Тесле
Порекло породице Тесла у Лици и Босанској Крајини је од Херцеговачког братства Комненовића, који данас живе у селу Тупани (Бањани), а који су старином из села Чарађа, у никшићкој Голији. Временом су се расељавали по селима Херцеговине, а један крак је отишао у Зету, са рођацима Самарџићима, али се нису дуго задржали, па су једни отишли у Гружу (село Честин, презивају се братство Николајевићи, пореклом од братства Комненовића), а други у Лику, где се помињу први пут 1651. године као војници у службу Хабзбуршке монархије под презименом Теслићи на подручју Медака, Островице, Радуча, Писача, у попису из 1712. године.
Записано је у изворима да су се доселили крајем 17.ог века из Босне, из околине манастира Теслића, те ће извесно време носити презиме Теслићи, које ће касније скратити на Тесле. И хрватски академик Бранимир Гусић у својим истраживањима налази ову породицу крајем 17.ог века у Лици под презименом Теслићи, где се јављају у пописима из 1712. године. Први међу пописаним Теслићима био је Станко, Милашин И Стоилко, а тада их је пописао немачки истраживач Карл Касер. Своје презиме Теслићи су добили по манстиру Теслићу у Босни, где су боравили извесно време пре сеобе у Луку. Тесла има исељених у Босанску Крајину са истом славом.
У Бањанима никшићким братство Комненовићи једно од најстаријих братстава, старином су од претка од кога су и братство Самарџићи, а који се звао Комнен Бајица, који је био потомак брата Павла Орловића, Милије. Далека старина ових братстава је од старих Орловића из Рудничке области, чији су били господари њихови преци. Потомци су браће Павла Орловића, који је погинуо на Косову као кнежев барјактар.
Павлова браћа Милија и Мартин, су после ,,косовске разуре,, кренули са мајком у Дубровник са делом покретне имовине, али у селу Вратковићима у Херцеговини, где су свратили код кнеза Вратка, Милији се свидела кнежева кћи и он остане у том селу као кнежев зет. Добио је земљу у Голији, у селу Чарађу, а Мартин са мајком настави даље пут у Дубровник. После неколико година, не много угодног живота, а и на позиве старијега сина, мајка се са Мартином вратила код Милије, који их је примио, па су од њих двојице настала братства доле представљена у родослову.
Мајка Николе Тесле, Ђука, била је од Мандића који славе Лазареву Суботу и засигурно су дошли из источне Херцеговине од тамошњих родова, где се налази колевка ове славе.
Ове моје тврдње заснивам на тексту који је објављен у листу ,,Србобран,, од 16 фебруара 1935. године у Питсбургу (САД), од стране Др Пера Соца (Који је био пријатељ са Николом Теслом), који је изнео порекло Тесле, као у горе наведеном тексту, славе св. Ђурђа. Још у Херцеговине нека братства од Комненовића су била прешла на славу св. Ђурђа, као и велико братство Самарџићи, уместо матичне славе св. Јована. Тесле проналазимо и у селима Поуња у Босанској Крајини, у селу Клисевићима, где славе св. Ђурђа, као и у Бјелајском Пољу, у селу Цимешима, где каже да су се доселили 1879. године из околине Госпића и славе св. Ђурђа. Намеће се податак, да су се Др Перо Соц и велики научник Никола Тесла познавали и били велики пријатељи и да је те податке њему дао сам Никола.
Наводим текстове из коришћене литературе:
Др Перо Соц износи податке из разговора са Николом Теслом о пореклу братства Тесла у Крајини и Лици, од братства Комненовића и њихова веза са зетским Комненима (Комненовићима), од којих су братство Николајевићи у Гружи, изнето у листу Србобрану, српском листу који је излазио у Питсбургу (САД), од 16. фебруара 1935. године. Комненовићи су најближи род са Самарџићима. У Требињу су Белићи исељени из Бањана, с села Тупана, од братства Комненовића, једне од најстаријих породица са Бањана, која води порекло од унука Милије, Комнена Бајице, који је предак и братства Самарџића. Потомци су племићког рода Орловића.
Николајевићи (старо презиме Комненовићи) у селу Четину, у Гружи, једна од старијих фамилија, доселили y Зете. У време Првог српског устанка су бежали у Срем, касније су неки остали тамо и има их око села Врдника и Новој Градишкој и Иригу.
Литература:
Илија Пеко Ј. Пеличић, Записи о Зети, Сабор Зете, Београд 1997. године.
Др Алекса Ивић, Срби у Жумберку, Хрватској и Славонији, Сану, Српски Етнографски Зборник, књига 21, Суботица 1926.
Др Јован Ердељановић – Стара Црна Гора, ,,Слово Љубве,, Београд 1978.
Др Јефто Дедијер – Херцеговина, Књижевна заједница ,,Јован Дуциx,, Требиње 1909./2001.
Андрија Јовићевић, Зета, Љескопоље, Скадарско језеро, Српска краљевска академија, Српски етнографски зборник, Београд 1926./Подгорица 1999. године
Академик Бранимир Гусић, Хравтска, Зборник на народне обичаје и живот Јужних Словена, САНУ, Загреб 1962. године
Обрад Вишњић, Голија и Голијани, “Свјетлост“, Сарајево 1987. године
Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена “Свет књиге“, Београд 2005. године
Светозар Томић, Дробњак, Пива и Бањани, Сану, Српски етнографски зборник, књига 31. Београд 1949. г.
Михаило Драгић, Гружа, Српска краљевска академија, Српски етнографски зборник, Београд 1921. године